Evropske integracije Severne Makedonije: kandidat-svedok transformacije Evropske unije

Abstract

Severna Makedonija više nije u fokusu proširenja Evropske unije. Nakon konflikta 2001. godine bila je država-lider na evropskom putu, u mnogim segmentima ispred Hrvatske koja je već članica. Početkom druge decenije 21. veka dobila je ulogu „poslednjeg vagona“ u 21 širem kontekstu evropskih integracija na Zapadnom Balkanu, bez sumnje iza Hrvatske koja je već tada spremno očekivala datum ulaska, ali istovremeno iza Crne Gore i Srbije. Sve je bilo svedeno na grčko-makedonski spor koji je zapravo odgovorio na pitanje da je Grčka daleko od uloga „ekskluzivnog kočničara“ evropskih integracija svog severnog suseda. Zapravo, tranformacija je bila dvosmerna ulica u slučaju odnosa Evropske unije i Severne Makedonije. Dok se Skoplje suočavalo sa unutrašnjom borbom građanske (binacionalne) i nacionalne (jednonacionalne) države, sveprožimajućim političkim okršajem čiji je epilog bio u potpunosti zarobljene institucije, Evropska unija je bila suočena sa unutrašnjim ekonomskim, finansijskim, a potom i političkim i institucionalnim izazovima koje su u neku ruku uticale da Brisel ne spreman dočeka sukob na teritoriji Ukrajine. Upravo zato potražićemo odgovore na pitanja: koji su uzroci „vakuuma“ u odnosima Skoplja i Brisela, Koje pogrešne korake možemo da pripišeme Skoplju, a koje Briselu, da li je evropska integracija na zapadnom Balkanu postao samo teorijski koncept, bez praktične mogućnosti realizacije i kako će izgledati sledeća tranformacija, Evropske unije, s jedne strane i Severne Makedonije, s druge – nakon svih tekućih izazova?