РЕФЕРЕНТНИ МОДЕЛИ БОНДРУЧНИХ И ЛАКИХ МОНТАЖНИХ ОБЈЕКАТА ЗА СКОПСКУ ОБЛАСТ

Abstract

Неколико деценија уназад, грађевинарство карактерише висок технолошки развој. Јавни објекти грађени су од стакла и челика, то јест од материјала који представљају резултат савремене технологије, типичне за ово време. Стамбени објекти су и даље грађени од бетона и опекарских производа, применом скоро истих техника као 70-тих година 20-ог века. Поставља се питање да ли ће бити могуће да дрво има већу примену у савременом грађевинарству у градњи стамбених објеката? Данас се ова сировина употребљава мање или више декоративно у архитектури. Главни аргументи у напорима да се повећа позитивна слика о дрвеним производима су да је дрво еколошко, здраво, социјално прихватљиво, као и стилско, лепо и јединствено. Производња нових кућа базирана употребом дрвета може бити успешна једино ако су укупни трошкови конкурентни насупрот градњи другим материјалима. Дрво је постало популаран материјал и за куће и за ентеријере друштвених објеката. Све анкете показују да људи радо прижељкују коришћење дрвета у њиховом окружењу. Инвеститори веома често повезују појам „индустријске“ производње - са појмом лошег квалитета. Истина треба бити апсолутно супротна: производња елемената од дрвета и целих кућа у систему индустријске градње, мора произвести бољи квалитет насупрот грађењу на лицу места на градилишту. У оквиру истраживања је урађена компаративна анализа искустава у изградњи и експлоатацији бондручних и префабрикованих лаких монтажних објеката на бази примера из Скопске области, у намери да се покажу предности изградње овог типа објеката у односу на објекте изграђене класичним начином градње, како са техничко-технолошког, тако и са енергетског аспекта. Главни циљ истраживања је дефинисање референтног модела за вредновање бондручних и лаких монтажних објеката, обухватајући неколико параметара (перформанси): спољашњи изглед (финална обрада), топлотна и звучна изолација, отпорност на пожар, економичност, конструктивни систем и процес изградње (технологија грађења), везивна средства и повезивање елемената, флексибилност и уштеда енергије. Упоредном анализом одрећених система за изградњу бондручних и лаких монтажних објеката ствара се могућност за истраживање нових форми и креативних иновацијских концепата конструктивних система и архитектуре породичне куће. Анализирањем система на овај начин, препознаће се и утврдити вредности и предности ових система, чиме се могу истински реафирмисати традиционалне архитектонске форме развијањем једне савремене варијанте, како по питању примењених материјала, тако и по питању нивоа материјализације и обраде. Истраживање је спроведено следећим општим, посебним методама и специфичним методским поступцима и техникама: историјски метод, компаративни метод, анализа, синтеза, студија случаја, интервју.