Please use this identifier to cite or link to this item:
http://hdl.handle.net/20.500.12188/14225
Title: | Писменост за менталното здравје и намери за барањето помош: испитување на демографски и психолошки корелати | Other Titles: | Mental health literacy and help-seeking intentions: Examining demographic and psychological correlates | Authors: | Наумова, Катерина | Keywords: | писменост за менталното здравје, намери за барање помош, професионална психолошка помош | Issue Date: | 2020 | Publisher: | Филозофски факултет, Скопје | Source: | Наумова, Катерина (2020). Писменост за менталното здравје и намери за барањето помош: испитување на демографски и психолошки корелати. Психологија: наука и практика, Vol. IV (7-8), 55-77. | Journal: | Психологија: наука и практика | Abstract: | Писменоста за менталното здравје (ПМЗ) е повеќеслоен концепт преку кој се одредуваат знаењата и верувањата за менталните растројства, кои помагаат при нивното препознавање, третман и превенција. Целта на ова истражување е да го испита степенот^на ПМЗ во општата популација, неговата поврзаност со намерите за барање професионална помош, како и ефектите на полот, возраста, образованието, психичката вознемиреност, вреднувањето на грижата за сопственото ментално здравје и претходната историја на барање стручна помош. Примерокот се состои од 484 етнички Македонци кои живеат во 15 градови во државата (просечна возраст: 40 години, 51 % се жени, 43 % завршиле високо образование). ПМЗ е мерена преку вињети во кои се илустрирани осум ментални растројства: социјална фобија, генерализирано анксиозно растројство, депресија, опсесивно-компулсивно растројство, шизофренија, панично растројство, деменција и биполарно растројство. Со Прашалникот за барање помош се мерени намерите за барање помош од разни извори, а со Скалата за психичка вознемиреност на Кеслер се мерени актуелни симптоми на анксиозност и депресија. Резултатите укажуваат главно на ниски стапки на препознавање на растројствата наспроти повисок степен на знаења за нивниот третман. Стапките на препознавање варираат значајно, при што највисоки се за депресија и деменција, а најниски за биполарно растројство, социјална фобија и генерализирано анксиозно растројство. Спроведените хиерархиски мултипли регресивни анализи потврдија дека женскиот пол и високото образование, како и пониската психичка вознемиреност и претходно добиената стручна помош, предвидуваат повисока ПМЗ, додека значајни предиктори на актуелните намери за барање професионална помош, се само ПМЗ, психичката вознемиреност, претходно добиената стручна помош и вреднувањето на грижата за сопственото ментално здравје. Наодите се дискутирани во контекст на крос-културни споредби, можни импликации и потреба од интервенции за подобрување на ПМЗ. | URI: | http://hdl.handle.net/20.500.12188/14225 |
Appears in Collections: | Faculty of Philosophy 04: Journal Articles / Статии во научни списанија |
Files in This Item:
File | Description | Size | Format | |
---|---|---|---|---|
PsNP07-08.07 Naumova, K..pdf | 197.27 kB | Adobe PDF | View/Open |
Page view(s)
106
checked on Jul 24, 2024
Download(s)
29
checked on Jul 24, 2024
Google ScholarTM
Check
Items in DSpace are protected by copyright, with all rights reserved, unless otherwise indicated.